Giant Wild Boar Hunt | Top 10 Biggest Wild Boar Hunt

Divlja svinja

Divlja svinja je vrsta iz roda svinja. Divlje svinje su bliski rođaci domaćih svinja a žive u čoporima, uglavnom oko vlažnih šuma. To je krupna divljač koja se dosta lovi jer je veoma brojna. Za tu brojnost je zaslužan veći broj mladih u leglu i nedostatak prirodnih neprijatelja.

Iako po prirodi nisu agresivne, divlje svinje mogu biti opasne jer imaju velike kljove i jako su brze. 

Fizičke osobine

Masa im varira u zavisnosti od godišnjih doba i klime u kojoj žive. Dok se u nekim područjima masa kreće između 75 i 115 kg kod mužjaka a kod ženki oko 75 kg, u vlažnijim i hladnijim područjima mužjaci budu teški i 175, pa i preko 200 kg, a ženke i do 140 kg. Odrasli primerci divljih svinja mogu biti visoki od 90 do 100 cm, a dugački od 120 do 160 cm.

Očnjaci su im tako postavljeni u vilici da se donji, sekači, uvek preklapaju sa gornjim, brusačima, i na taj način se oštre.

Divlja svinja ima boju krzna smeđe boje, tako da se uklapa u okolinu. Mladi, kada se oprase, imaju karakteristične uzdužne pruge koje im ostaju do drugog meseca.

Osobine

Osobine divljih svinja: izuzetno brzo trče i dobri su plivači. Uglavnom se zadržavaju po obodima šuma gde postoje vodotoci. Vole da se kaljuže i na taj način se osvežavaju i rešavaju kožnih parazita. Za odmor koriste brlog, ali pre nego što legnu u njega prvo neko vreme sede. Način pridizanja je takav da prvo sednu osmatrajući okolinu, pa tek zatim ustaju.

Za starije je karakteristično da žive usamljeničkim životom i čoporu se priključuju samo u vreme parenja. Mladi veprovi se često nalaze u blizini čopora, ali nikada kao njegov deo. Kada se posmatra kretanje krda, uoči se da se na čelu kreće najstarija krmača.

Po načinu ishrane spadaju u svaštojede, što znači da će pored hrane biljnog porekla pojesti životinje koje uspeju uhvatiti, pa će čak jesti i strvine.

Domaća svinja

Svinje su nezaštićene domaće životinje na području Euroazije, grupirane su u rod Sus, unutar porodice Suidae. Najbliži srodnici svinje su divlje svinje i vodeni konj.

Opis i ponašanje

Svinje imaju njušku, malene oči i malen kovrčavi rep. Imaju izduženo tanko telo i kratke noge. Na svakoj nozi se nalaze četiri prsta, s najdužim prstom koji se nalazi na sredini i koristi za hodanje.

Svinje su poznati svaštojedi, što znači da se hrane i biljkama i životinjama. poznate su po tome što jedu doslovno sve uključujući kukce,crve, koru drveta, lešine, izmet (takođe i vlastiti), smeće i druge svinje.

U divljini one su krmne životinje, prvenstveno koje se hrane lišćem, travom, korenjem, voćem i cvećem. Iznimno u zatočeništvu, svinje mogu pojesti i svoju mladunčad.

Tipična svinja ima veliku glavu s dugačkom njuškom koja je ojačana posebnom košću koja se naziva prednosna kost te s hrskavicom na vrhu. Njušku, kao najosjetljivije čulo, koriste za kopanje po tlu za traženje hrane. Svinje imaju 44 zuba. Očnjaci koji se također nazivaju kljove, rastu neprekidno, a oštre se trljanjem donjih i gornjih kljova.

Zbog izuzetno razvijenog čula mirisa svinje se koriste za traženje tartufa u većini europskih zemalja. Svinje su pripitomljene i uzgojene kao stoka radi mesa (svinjetina) te radi kože. Svinjska bodljikava dlaka se koristi za izradu četki. Neke vrste svinja su pripitomljene za kućne ljubimce.

Ženke svinja (krmače) ostaju gravidne nakon 8-18 meseci starosti. Teraju se svakih 21 dan. Nerasti postaju spolno zreli nakon 8-10 meseci starosti. Leglo sadrži od 6 do 12 mladih praščića. Svinje nemaju razvijene znojne žlezde, pa se stoga svinje hlade koristeći vodu ili blato tokom vrućina. Blato koriste i za zaštitu od sunčevih opekotina, te od insekata i parazita.

Svinje se smatraju jednim od inteligentnijih životinja na svetu u usporedbi s psima. Dokazano je da se raspoloženje svinje može odrediti prema repu. Ako je rep čvrsto namotan, svinja je sretna, a ako rep mlitavo visi, tada je svinja nesretna.

Divlje životinje

Naziv divlje životinje koristi se u pravilu za životinja koje žive u svom prirodnom staništu, podalje od čoveka. To ih razlikuje od pripitomljenih, tako zvanih domaćih životinja. Slobodno žive u prirodi i o njima se čovek ne brine i ne uzgaja ih. U zavisnosti od toga čime se hrane, mogu se podeliti na: biljojede, mesojede i svaštojede. Neke od divljih životinja su: vuk, medved, lisica, divlja svinja, jelen...

Domaće životinje

Domaće životinje su one životinje koje čovek pripitomljava i uzgaja radi koristi i razonode, a koje i same imaju koristi od takve trajne zajednice sa čovekom jer su zaštićene u borbi za opstanak. Da bi se neka životinja smatrala domaćom, potrebno je ispuniti tri uslova. Prvi je da životinja poseduje osobine koje su čoveku korisne, drugi da je privržena i poslušna čoveku i treći da se jedinke redovno razmnožavaju pod čovekovim nadzorom. Brižljivim uzgajanjem čovek je dobio veliki broj raznolikih odlika, rasa ili pasmina. Grana poljoprivrede koja se bavi uzgajanjem domaćih životinja zove se stočarstvo.